FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Србија прихватила Маракешки споразум о миграцијама – Мигранти постају „држава у држави“ 

Уговор Уједињених нација који даје гаранције за сигурно, уређено и хумано кретање људи широм света, усвојило је више од 160 земаља у мароканском граду Маракешу.

Високи представници влада више од 160 земаља дали су подршку глобалном споразуму, упркос неодобравању САД и још неких држава.

Маракешки споразум о миграцијама усвојило више од 160 земаља

АП преноси да су на скупу, који је отворио генерални секретар УН-а Антонио Гутереш, високи представници влада, међу којима и немачка канцеларка Ангела Меркел, дали подршку Глобалном споразуму за миграције, упркос неодобравању САД и још неких држава.

Заговорници овог уговора наводе да миграције могу да помогну националним економијама подмлађивањем радне снаге у државама са старијом радном снагом и да ће уређеним миграцијама бити спасени животи.

Они који се уговору противе, тврде да ће он довести у питање национални суверенитет и страхују од уплива миграната, наводи агенција.

Пакт, за сада, неће потписати: Пољска, Мађарска, Словачка, Чешка, Аустрија, Италија, Швајцарска, Бугарска, Словенија, Литванија, Естонија, Летонија. Белгијска влада је пала због овог случаја, а протести су и у осталим ЕУ државама, између осталог и због овога.

Нови пакт подразумева да се мигранти третирају као држављани УН, са посебним правима, тако да је сваки мигрант фактички као „држава у држави“, такође пакт подразумева и посебан вид извештавања, тј. само позитивне вести могу да се емитују, док ће негативно бити санкционисано. Пактом ће се, такође, уврстити ново „људско право“ неометана миграција, и експресно добијање пасоша, односно држављанства, где се буду населили, тврде упућени.

Предрасуде о мигрантима

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш отворио је раније у Маракешу конференцију која је окупила представнике више од 160 држава вољних да потврде Глобални пакт о сигурним, уређеним и регуларним миграцијама, тзв. Маракешки споразум.

Уз представнике шефова и влада и остале званичнике на високом нивоу, конференција која се одржава под окриљем Генералне скупштине УН-а и Краљевине Мароко окупила је више од 700 учесника из цивилног, приватног и јавног сектора, али и из редова миграната који ће се, према најавама, укључити у расправе о новим могућностима партнерства и сарадње међу државама по питању миграција.

У уводном говору Гутереш је указао на неке честе предрасуде у вези с мигрантима и захвалио свима који су на конференцију дошли како би уговорили заједнички приступ међународним миграцијама у свим њиховим димензијама.

Учесницима је поручио да њихово присуство на конференцији показује важност коју међународна заједница придаје потрази за бољим управљањем миграцијама кроз приступ заснован на начелима државне суверености, дељења одговорности, недискриминације и људских права.

Генерални секретар УН-а позвао је светске челнике да удахну живот договореним циљевима и покажу важност Глобалног пакта док успостављају и спроводе миграцијске политике у властитим земљама као и заједницама из којих мигранти потичу, кроз њих пролазе или у њих желе доћи.

О глобалном пакту о миграцији преговарано је протекле две године а прошлог децембра, САД су биле прва земља која је одустала од њега, оцењујући да није у складу са америчком "имиграционом и избегличком политиком."

Немачка канцеларка Ангела Меркел, чија је земља примила стотине хиљада избеглица са Блиског истока, добила је овације на конференцији после емотивног говора у којем је позвала на поштовање избеглица и истакла да нови споразум УН о миграцији представља "темељ међународне сарадње."

Поновно потврђивање вредности из Повеље УН-а

Уочи отварања конференције специјални представник Уједињених нација за међународне миграције и генерални секретар Међувладине конференције Луиз Арбур истакла је да је „усвајање Миграцијског споразума поновно потврђивање вредности и начела установљених у Повељи УН и међународном праву“.

Додала је и да ће примена Глобалног пакта „заувек променити начин на који међународна заједница управља људском мобилношћу“, али и да ће остати „референца за све будуће иницијативе које се баве прекограничним кретањем људи“.

Осим генералног секретара УН на отварaњу конференције говориле су и председница Генералне скупштине УН Марија Фернанда Еспиноза Гарцес, председник Међународне организације послодаваца Ерол Киресепи и канадска активисткиња и саоснивач организације One Child Черил Перера.

Организатори истичу да ће се конференција фокусирати на подстицање креативног и кооперативног размишљања око целог спектра циљева Глобалног пакта с посебним расправама о примени, иновацијама и партнерствима. Осим тога пленарна расправа пружиће државама чланицама могућност да службено објављују иницијативе и потврђују своје политичке обавезе према Пакту.

Садржај споразума

Упоредо с пленарним састанком биће одржана и два дијалога која ће окупити панелисте из разних сектора на високом нивоу.

Изради Глобалног пакта о миграцијама претходило је усвајање Њујоршке декларације о избеглицама и мигрантима из 2016. а обележило ју је и повлачење неких земаља предвођених САД-ом које су већ крајем прошле године престале да учествују у изради документа.

Глобални пакт дефинише 23 циља који покривају све аспекте миграција. Сваки од њих садржи општи циљ и попис могућих акција, изведених из најбољих пракси, које државе могу искористити за спровођење националних миграцијских приоритета.

Међутим, како споразум није обавезујући набројане мере државе нису обавезне да имплементирају. Текст је договорени исход међувладиних преговора и свака је држава дужна да одреди своје даље кораке.

Док се усвајање Маракешког споразума одвија, српски медији не извештавају о последицама које он може имати по нашу државу, него пласирају у јавност неодређене информације о учешћу министра Ђорђевића и чланова српске делегације на конференцији и њиховим „успешним сусретима на њеним маргинама“. Таква је, нпр. вест из Новости, коју преносимо.

Министар Ђорђевић са светским лидерима о миграцијама

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиће делегацију Републике Србије на међународној Конференцији о глобалном споразуму о сигурним, уређеним и легалним миграцијама, која се одржава 10. и 11. децембра у Маракешу у Краљевини Мароко.

Међународну Конференцију отворили су генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш и председник Владе Краљевине Мароко Садедин Ел Отмани, а међу учесницима налазе се многобројни председници држава, као и председници Влада, Савезне Републике Немачке Ангела Меркел, Шпаније Педро Санчез, Грчке Алексис Ципрас, Данске Ларс Локе Расмусен, Белгије Шарл Мишел и Португала Антонио Кошта.

Шеф српске делегације министар Зоран Ђорђевић на маргинама Конференције имао је успешне сусрете и разговоре са председником Републике Панама Хуаном Карлосом Варелом, државним секретаром Свете Столице кардиналом Пјетром Паролином, као и са министрима спољних послова Републике Сан Марино Николом Ренцијем, Републике Венецуеле Хорхеом Ареасом, Независне државе Папуа Нове Гвинеје Патом Римбинком, Републике Либерије Гбезонгаром Милтоном Финдлијем, Либанске Републике Џебраном Басилом и Републике Малте Кармелом Абелом.

Током разговора министар Ђорђевић и саговорници указали су на важност развоја и унапређења билатералне сарадње као и неопходног заједничког рада у циљу регулисања токова миграција на друштвено прихватљив начин.

Министар Ђорђевић је овом приликом био гост на свечаном ручку који је у част скупа приредио краљ Марока Мухамед 6.

 Ал Џазира / Агенције / Хронограф

facebookreporter.org

***

"Ми врло добро знамо шта значи бити избеглица"

Београд -- Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да декларација УН о мигрантима коју је потписао у Маракешу није обавезујућа.

Она представља наставак политике Владе Србије да се према мигрантима понаша на одговоран начин, додао је Ђорђевић.

Ђорђевић је за Радио-телевизију Србије рекао да држава жели да о мигрантима који пролазе кроз земљу брине и додао да је тренутно у Србији 4.000 миграната, од којих је 3.000 деце.

"Kад је почела мигрантска криза виђено је да различите државе имају различите политике. Наша политика је била мирољубива одувек, и раније у историји и сада ми немамо ту врсту ксенофобије према људима. Ми смо отворена држава и немамо никакав проблем да ти људи прођу и иду тамо где мисле да им је боље", рекао је Ђорђевић.

На питање да ли је тачно да Србија више неће моћи да критикује мигранте јер је парафирала тај споразум, Ђорђевић је одговорио да ништа није потписано ни изгласано, те да се Србија само обавезала да ће поштовати њихова људска права.

"Нетрпељивост и лоше ствари које се говоре о мигрантима доводе до развијања ксенофобије према њима и то је ружна ствар. Србија није део тих друштава, ми смо отворено друштво и врло добро знамо шта значи бити избеглица", рекао је Ђорђевић.

Више земаља изразило је резерве или се повукло из необавезујућег Глобалног споразума УН о миграцијама који су у Маракешу акламацијом усвојили представници 164 чланица Уједињених нација.

Документ би, као резолуција, требало да се изгласа на Генералној скупштини УН 19. децембра.

B92