FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Миле Милошевић

Подстакнут мучним летимичним прегледом на Јутјубу Упитника захваљујући Српској Акцији у коме су о Косову и Метохији размењивали мишљења Милош Јовановић, Марко Ђурић и нешто са Српске листе, морам да реагујем из разлога потпуног одсуства разумевања времена који се шири српским телевизијским етром са РТС-а, а посебно прилика у којим живимо.

Add a comment

 

Александра Угреновић

 

                                           ГОЗБЕНИ ДИЈАЛОГ ЛАЗЕ КОСТИЋА И МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
                                                -„SANTA MARIA DELLA SALUTE“ И ЉУБАВ У ТОСКАНИ-

Оглед о неоплатонистичкој еротологији у песми Santa Maria della Salute Лазе Костића и путопису Љубав у Тоскани Милоша Црњанског наставак је опсежнијег истраживања Неоплатонистичка концепција љубави у делима Милоша Црњанског, којим су обухваћена песничка и прозна дела српског писца (Лирика Итаке, Приче о мушком, Дневник о Чарнојевићу, Писма из Париза, Љубав у Тоскани, Сеобе, Друга књига Сеоба). Истраживање је било подстицај да се компаративном методом, утемељеном на античкој и руској, превасходно деветнаестовековној филозофији љубави, успостави дијалог између Лазе Костића и Милоша Црњанског са намером да се укаже на филозофску традицију у оквиру које се песма и путопис могу тумачити. Избор комплементарних текстова направљен је и према још једном, не мање важном критеријуму топонимије ренесансне Италије.

Кључне речи: Платон, Гозба, Владимир Соловјов, неоплатонизам, еротологија, романтизам, суматраизам, филозофија љубави

Add a comment

 

Виктор Васиљевич Бичко

Проблем сложене интеракције религијске и естетичке свести желео бих да данас размотрим на примеру руске религиозне естетике друге половине XIX и XX века - раздобља у коме религијски поглед на свет у Русији, као, уосталом, и данас, није био доминантан, али у коме су многи културни делатници и религиозни мислиоци трагали за сферама узајамних дотицаја између религијске свести, с једне, те уметности и естетике, с друге стране.

Add a comment

 

Слободан Грубачић 

                                                              КЊИЖЕВНОСТ И ПАНСОФИЈА

                                                         Милош Црњански и Die Pan-Gesellschaften.         

                         Пансофија Л. Клагеса, теософија Јулијуса и антропософија Р. Штајнера

 

1.

Када би звук телефона усталасао тишину собе и запретане слојеве личности, „која је волела још само цвеће и месечину”; када би продро у дубину свести још сасвим независну од сваког убеђења – Милош Црњански би, управо тада, „задрхтао од додира разума”. Признајмо: није тек бизарна околност да српски писац неке од кључних ставова своје поетике износи у разговорима на телефону оно што највише подсећа на досетке европског експресионизма. На склоност да, у Хиpерборејцима, о непосредним догађајима каже мало тога, а да онда, на телефону, или у писму, исцрпно, до детаља, изнесе ставове који чине основ читавих поетика или светоназора. Да, чак, једна техничка околност постане идеална разговорна ситуација за „вечне истине” и фингирани „дискурс начела” – за утисак, најзад, „да се у Риму никад не разговара тако разборито, као телефоном, ноћу”/.1

Add a comment

 

Драган М. Ћирјанић

 

Не постоји човек који жели тако страсно као Рус. Када бисмо могли ту руску жељу ставити у затвор, под тврђаву, та тврђава би експлодирала.”

                                                                                                                                                                                     Жозеф де Местр

 

Add a comment